Temperatura vina direktno utiče na miris, ukus i osećaj alkohola u čaši. Previše hladno vino može da deluje zatvoreno i gotovo bez mirisa, dok pretoplo vino ume da deluje teško, alkoholno i manje sveže nego što bi trebalo.
Za većinu vina ne postoji jedna temperatura koja odgovara svakoj boci.
Lagano belo vino i odležani Chardonnay ne služe se isto, kao što ni Pinot Noir i puniji Cabernet Sauvignon ne treba da budu na istoj temperaturi.
Koja je idealna temperatura za crveno, belo i roze vino?
| Vrsta vina | Preporučena temperatura |
| Penušava vina | 6–8°C |
| Lagana bela vina | 7–10°C |
| Punija i odležana bela vina | 10–13°C |
| Roze vina | 8–12°C |
| Lagana crvena vina | 12–14°C |
| Srednje puna i puna crvena vina | 15–18°C |
Raspon je važniji od pokušaja da se vino pogodi u jedan stepen. Vino se svakako zagreva čim se sipa u čašu, pa je bolje poslužiti ga malo hladnije nego pretoplo.
Na kojoj temperaturi se služi belo vino?
Belo vino se služi rashlađeno, ali ne ledeno. Lagana, sveža bela vina najbolje rade na oko 7 do 10°C. U ovu grupu ulaze Sauvignon Blanc, mladi Riesling, Tamjanika i druga vina kod kojih su svežina, kiselina i voćne ili cvetne arome najvažniji deo karaktera.
Na višoj temperaturi takvo vino može da izgubi deo živosti. Ako je previše hladno, miris se povlači i vino može da deluje jednostavnije nego što jeste.
Punija bela vina traže malo višu temperaturu, najčešće između 10 i 13°C. Chardonnay koji je odležavao u hrastu dobar je primer.
Na toj temperaturi bolje se osećaju tekstura, zrelije voće, vanila, puter i začinske note. Zato nije dobro svako belo vino izvaditi iz frižidera i odmah sipati u čašu.
Kućni frižider često je podešen na oko 4°C, što je hladnije od temperature na kojoj većina belih vina pokazuje svoj puni karakter.
Na kojoj temperaturi se služi roze vino?
Roze vino se najčešće služi između 8 i 12°C. Laganija i izrazito sveža roze vina mogu da budu bliže donjoj granici, oko 8 ili 9°C.
Puniji roze sa više strukture i izraženijim voćem prijatniji je oko 10 do 12°C. Previše hladan roze može da izgubi miris jagode, maline, trešnje, citrusa ili cvetnih nota koje ga čine zanimljivim.
Pretopao roze brzo gubi osećaj svežine zbog kojeg ga ljudi i biraju. Tokom leta se boca brzo zagreva čim izađe iz frižidera.
Zato je praktično držati roze u posudi sa ledom i vodom, ali ga ne treba ostaviti potpuno potopljenog tokom cele večeri ako je već dovoljno hladan.
Na kojoj temperaturi se služi crveno vino?
Najveća greška sa crvenim vinom je pravilo da se ono uvek služi na sobnoj temperaturi. To pravilo potiče iz vremena kada je sobna temperatura često bila znatno niža nego danas.
U stanu zagrejanom na 22, 23 ili 24°C većina crvenih vina biće jednostavno pretopla.
Lagana crvena vina prijatna su na oko 12 do 14°C. Pinot Noir, Kadarka i slični stilovi mogu čak kratko da se rashlade pre služenja.
Punija crvena vina, kao što su Cabernet Sauvignon, Vranac ili snažnije kupaže, najčešće se služe između 15 i 18°C. Na toj temperaturi tanini i alkohol ostaju uravnoteženiji.
Kada je vino pretoplo, alkohol postaje primetniji u mirisu i ukusu, a voće može da deluje teško i prezrelo.
Crveno vino sme da se hladi
Ako je boca crvenog vina stajala u prostoriji na 24°C, 15 do 30 minuta u frižideru može mnogo da popravi serviranje. Lagana crvena vina mogu da se rashlade još malo, posebno leti. Vino sa izraženim voćem i manjom količinom tanina često je prijatnije na 12 do 14°C nego na klasičnoj sobnoj temperaturi.
Punije crveno ne treba hladiti kao belo. Cilj je da bude blago rashlađeno, ne hladno.
Zašto prehladno vino ima slabiji miris?
Hladnoća usporava isparavanje aromatičnih jedinjenja iz vina. Zbog toga nos registruje manje mirisa kada je vino veoma hladno.
Kod jednostavnog svežeg belog vina to nije veliki problem ako je temperatura malo niža.
Kod složenijeg belog ili crvenog vina previše hladno serviranje može potpuno da sakrije deo aroma. Ako belo vino deluje zatvoreno, ostavite ga nekoliko minuta u čaši.
Temperatura će brzo porasti i miris će postati izraženiji. Isti princip važi i za crveno vino koje je previše rashlađeno. Ne treba raditi ništa posebno. Dovoljno je sačekati nekoliko minuta.
Zašto pretoplo vino nije prijatno?
Kada vino postane pretoplo, alkohol dolazi mnogo više do izražaja. Kod crvenog vina to se često opisuje kao osećaj pečenja ili topline u nosu i ustima.
Voćne arome postaju manje precizne, a vino može da deluje teško. Kod belog i roze vina previsoka temperatura smanjuje osećaj svežine.
Kiselina više ne daje isti osvežavajući utisak, pa vino može delovati mlitavo. U toploj prostoriji boca može da pređe dobru temperaturu za desetak ili dvadesetak minuta, naročito ako je ostavljena na suncu ili blizu izvora toplote.
Kako najbrže ohladiti vino?
Najbrži praktičan način nije zamrzivač, već posuda sa ledom i vodom. Voda popunjava prostor između kockica leda i cele površine boce, pa se vino hladi brže nego kada se boca samo stavi među kockice leda.
Za belo ili roze vino često je dovoljno 10 do 20 minuta, zavisno od početne temperature.
Penušavom vinu može biti potrebno nešto duže ako je boca bila na sobnoj temperaturi. Mala količina soli u ledenoj vodi može dodatno da ubrza hlađenje.
Da li vino možemo ohladiti u zamrzivaču?
Može kratko, kada morate brzo da ga rashladite, ali obavezno uključite tajmer.
Desetak minuta može biti dovoljno da se temperatura primetno spusti. Zaboravljena boca može da se zaledi, a povećanje zapremine tečnosti može da pogura čep ili ošteti bocu.
Frižider i posuda sa ledom su sigurniji izbor kada imate dovoljno vremena.
Koliko ranije staviti vino u frižider?
Ako je boca na sobnoj temperaturi, računajte okvirno:
- penušavo vino oko 2 do 3 sata
- belo vino oko 1,5 do 2 sata
- roze vino oko 1,5 do 2 sata
- lagano crveno vino 20 do 30 minuta
- punije crveno vino 15 do 20 minuta ako je prostorija topla
Vreme nije isto za svaku bocu i svaki frižider. Mnogo zavisi od početne temperature, veličine boce i temperature samog uređaja.
Temperatura u boci i čaši nije ista
Vino počinje da menja temperaturu čim ga sipate. Ako je u prostoriji 23°C, vino servirano na 10°C neće dugo ostati na toj temperaturi.
Zato je bolje sipati manje količine i češće dosipati nego napuniti čašu skoro do vrha. Držanje vinske čaše za dršku takođe pomaže.
Kada čašu obuhvatite dlanom, toplota ruke dodatno zagreva vino.
Da li nam stvarno treba termometar za vino?
Nije neophodan, ali može biti koristan dok ne steknete osećaj za temperaturu. Najjednostavniji kuhinjski termometar može da posluži za proveru.
Postoje i termometri koji se postavljaju oko boce i pokazuju njenu temperaturu bez otvaranja.
Posle nekoliko poređenja brzo ćete početi da prepoznajete kada je vino prehladno ili pretoplo i bez merenja.
Za kraj
Temperatura ne može da popravi loše vino, ali pogrešna temperatura može lako da pokvari dobro. Bela vina uglavnom se najbolje pokazuju između 7 i 13°C, roze između 8 i 12°C, lagana crvena oko 12 do 14°C, a punija crvena između 15 i 18°C. Ne morate svaki put koristiti termometar.
Ako belo vino nema miris, pustite ga nekoliko minuta da se zagreje. Ako crveno deluje teško i alkohol izbija u prvi plan, rashladite ga.
Nekoliko stepeni razlike često je dovoljno da ista boca u čaši pokaže potpuno drugačiji karakter.