Bežeći od gradske vreve i stresa na poslu, nekadašnji košarkaš „Vojvodine“, a sadašnji finansijski stručnjak Bojan Baša iz Beograda spas je potražio i pronašao u Sremskim Karlovcima i potesu Matej gde je 2010. kupio plac sa vikendicom.

Bakarno vino od sivog pinoa, sada vino broj jedan u vinariji Bojana Baše. 

 

Iste godine zasadio je 1.300 čokota sivog pinoa ili pino griđa ne misleći tada da će se hobi-vinogradarstvo vrlo brzo oteti kontroli i postati važan sporedni posao kome teži da se jednog dana potpuno posveti.

 

„Virusom vinogradarstva“ i to posebnom vrstom zarazio se koju godinu ranije i „krivicu“ za to snose prijatelji iz Goriških brda u Sloveniji. Oni su ga uveli u svet takozvanih prirodnih vina, mada i sam ističe da to nije odgovarajući naziv, jer proizilazi da ostala vina nisu prirodna.

 

Proizvodnja prirodnih vina podrazumeva odsustvo bilo kakavih hemijskih sredstava, sem tradicionalnog plavog kamena, odnosno bakra i sumpora prilikom uzgoja grožđa – objašnjava Bojan Baša. – Koriste se brojni preparati na biljnoj bazi, rastavić, kopriva, maslačak, hajdučka trava itd. 

Ako u vinogradu radite bez upotrebe hemijskih sredstava ili teške artiljerije kako ja nazivam sistemike, herbicide i slične preparate, onda je logično  da tako nastavite i u podrumu – priča Baša. – U podrumu radim na stari  način, bez enoloških sredstava. To podrazumeva spontanu fermentaciju, korišćenje autohtonih ili divljih kvasaca, koje vinograd svake godine u zavisnosti od mikroklimatskih uslova, iznedri. Kada radite u skladu sa prirodom, a ne protiv nje, ona to zna da nagradi. Jedini problem uslovno rečeno, jeste što takva vina zahtevaju dosta vremena i strpljenja. Pre svega grožđe mora biti u apsolutno prefektnom zdravstvenom stanju da bi se vino moglo napraviti jer posle ne postoji mogućnost da se sumporom ili nečim drugim ispravi greška koja je napravljena u vinogradu. U ovoj vrsti proizvodnje zaista važi izreka da se vino pravi u vinogradu, a ne u podrumu.