Ove jedinstvene sorte odlikuju se bogatim aromama i autentičnim karakterom, nudeći nezaboravno iskustvo svakom ljubitelju vina. Pridružite nam se na putovanju kroz skrivene dragulje Balkana, gde tradicija susreće inovaciju.

01.04.2025.
Interes publike i vinara za lokalnim sortama vina doživljava pravi procvat. Ovo oživljavanje interesovanja dovelo je do ponovnog otkrivanja nekih gotovo zaboravljenih regionalnih sorti. Donosimo vam pregled 12 belih sorti čije poreklo leži u ovom delu Evrope i koje su u protekloj deceniji postale sve popularnije, tražeći svoje mesto među poznatim belim vinima kao što su Pošip, Malvazija, Žilavka, Grašac, Tamjanika i Rebula.
 

✦✦✦ Žlahtina ✦✦✦

Ova sorta, poreklom s Kvarnera, naročito je rasprostranjena na ostrvu Krk. Naziv potiče od reči „žlahten“, što znači plemenit. Vino od žlahtine se odlikuje elegancijom, svetlucavom zlatnožutom bojom i živahnošću, sa voćnim aromama, izraženom mineralnošću i blagom slanošću. Najbolje uzorke nalazimo na Vrbničkom polju, a izvanredno se slaže s ribom, morskim plodovima i vrućom jagnjetinom.
 

✦✦✦ Grk ✦✦✦  

Stara sorta iz peskovitih južnih padina Korčule, nedaleko od Lumbarde. Ime možda potiče od grčkih doseljenika ili blage gorčine u završnici. Poznata po vinskim sortama s ostatkom šećera i visokim alkoholima, Grk je gotovo izumro pre nego što je revitalizovan zahvaljujući vinaru Franeu Milina Bireu. Današnje vino je voćno-herbalnog karaktera, ozbiljnog tela i sposobnosti odležavanja na talogu.
 

✦✦✦ Sila ✦✦✦  

Ova sorta je nastala u Sremskim Karlovcima 1988. godine, ukrštanjem ružice i šardonea. Ime je dobila po prvim slovima autora Sime Lazića. Poznata je po visokim prinosima i otpornosti na sivu plesan. Izuzetni uzorci dolaze iz vinarije Milanović, podruma Mrđanin i vinarije Imperator. Osvežavajućeg žuto-zelenkastog sjaja, sila vina su harmonična i gastronomično pitka, oslonjena na aromatske kvalitete šardonea.
 

✦✦✦ Kraljevina ✦✦✦  

Govori se da je ovu autohtonu sortu iz Prigorja u okolini Zagreba voleo čak i Betoven. Iako popularna u 19. veku, tek nakon temeljite redukcije sortne karakteristike dolaze do izražaja. Privlači pažnju svojim neobičnim aromama kuvanog voća i začinskog bibera, idealna za dugo macerirana vina trpeljiva na hrastovinu. Vinska klet Prus se razlikuje po svojoj posvećenosti ovoj sorti, dok udruženje vinara Kraljevine aktivno radi na njenom oživljavanju.
 

✦✦✦ Zlatarica ✦✦✦ 

Ova zahtevna hrvatska autohtona sorta, često nazvana izgubljenim dalmatinskim biserom, prisutna je u nekim vinogradima Dalmatinske zagore. Lako je letnje vino laganog tela, sa sočnim kiselinama i mirisima zrelog tropskog voća. Iako je nedovoljno istražena, polusuve varijante pokazuju potencijal. Proizvođači poput Gašpara i Pilača ulažu napore u promovisanju ove sorte.
 

✦✦✦ Vugava ✦✦✦  

Retka autohtona sorta s ostrva Vis, Vugava, poznata i kao bugava, neko vreme se smatrala Viognierom. Stina s ostrva Brač proizvodi osvežavajuće varijante, dok su kod Lipanovića dostupne i odležale verzije. Ovo vino ima raskošnu aromatiku, strukturu i postojane sveže kiseline, uz voćne note agruma, bilja i vinogradarske breskve. Pravi je dragulj uz morske specijalitete.
 

✦✦✦ Škrlet ✦✦✦  

Ova stara autohtona sorta iz Moslavine donosi uzbudljiva vina i lokalno je poznata kao „ovnek žuti“. Otporna na bolesti, Škrlet ima izražene kiseline i citrusnu svežinu. Njegove delikatne, ali karakterne nisko alkoholne varijante obiluju cvetnim, herbalnim i voćnim aromama breskve, jabuke i kruške, uz note lipe i bagrema. Sorta je prisutna na oko 70 hektara globalno, a koristi se za penušava vina, kupaže, duže maceracije i kasne berbe.
 

✦✦✦ Furmint ✦✦✦  

Poznata u regionu pod različitim imenima (u Hrvatskoj kao pušipel, a u Sloveniji kao šipon), Furmint je sorta svetski poznata po Tokaj Aszú vinima. Ova sorta rano sazreva, sporo se bere i podložna je botritisu, može dati lagana ili bogata vina sa visokim kiselinama. Aromatski, Furmint je kompleksan, sa notama zelene jabuke i citrusa, začinskom i mednom završnicom. U Srbiji, vinarija Sagmeister i Vino Baša su posebno poznati po Furmint vinima.
 

✦✦✦ Morava ✦✦✦ 

Stvorena ukrštanjem Rajnskog rizlinga i genotipa SK 86-2/293, Morava je hibrid koji je dugo bio nepoznat. Zahvaljujući vinu Morange Milijana Jelića, Morava je doživela preporod. Vina ove sorte osvajaju elegantnim sovinjonskim aromama. U vinariji Despotika, Morava se proizvodi u svim stilovima osim kao penušavac, za šta takođe ima potencijal.
 

✦✦✦ Smederevka ✦✦✦  

Ova stara srpska sorta poznata je po svojoj rodnosti i visokim kiselinama, zbog čega zahteva striktnu redukciju za kvalitetna vina. Iako osjetljiva na niske temperature, popularna je u Balkanskim zemljama gde daje cvetno-voćna vina koja se često koriste u kupažama. Vinarija Janko poznata je po ovom idealnom letnjem vinu koje se slaže s rečnom ribom i tradicionalnom srpskom kuhinjom.

✦✦✦ Zelen ✦✦✦ 

Vipavska dolina je dom izuzetne sorte Zelen, vina koje zauzima posebno mesto u srcima Slovenaca, toliko dragoceno da se daruje samo u najposebnijim prilikama. Njegova zelenkasto-žućkasta, kristalno bistra boja odmah podsjeća na svježinu i mladost, dok arome sočne jabuke i kruške čine ovo vino istinski plemenitim užitkom. Iako je sorta gotovo iščezla sredinom 19. veka pod naletom industrijalizacije, predanost slovenačkih vinara ponovo ju je dovela u centar pažnje početkom novog milenijuma. Danas, oko dvadeset hektara Zelen vinove loze uspeva isključivo u ovom jedinstvenom teroaru, dok Tilia Estate iz Slovenije plasira vrhunski Zelen dostupan i u Srbiji.
 

✦✦✦ Župljanka ✦✦✦  

Slično tome, sorta Župljanka, rođena preko ukrštanja prokupca i pino noara u Institutu u Sremskim Karlovcima, poznata još od 1970. godine, igra ključnu ulogu u vinskoj kulturi Srbije. Njeno zelenišno-žuto vino bujno je i otporno na sivu plesan, ali zahtijeva pažljivu zaštitu od plamenjače i pepelnice. Iako je dugo bila vezana za industrijsku proizvodnju, razvoj vinske scene doneo je pažnju na njen kvalitet. Vinari poput Aleksandra Todorovića iz Ražnja postižu zapanjujuće rezultate sa produženom maceracijom i čak Pet Nat stilom penušavog vina. Vinarija Vinarium iz Banoštora sa Fruške gore takođe je predstavila suvo belo vino sorte Župljanka pred kojom, čini se, stoji triumfalan povratak na vinsku scenu.