05.06.2025.
Kako bi sprečio špekulacije, stao na put marifetlucima kojima je narod bio sklon i zabranio „mišmaš“ tehnologiju, car Dušan je 1349. godine doneo zakon koji je jasno uređivao način pravljenja vina i njegovu upotrebu. Njegova Srbija je poštovala vino – ne samo kao piće, već kao kulturnu i pravnu vrednost.
Za vreme Dušanove vladavine, iz podruma čuvene vinice u Velikoj Hoči vino je vinovodom dugim 25 kilometara, pomoću gravitacije, stizalo direktno do dvora u Prizrenu. Vino je bukvalno teklo nizbrdo do prestonice – kao što dolikuje zemlji gde je loza bila zakon.
U Hilandaru, i danas raste čudotvorna loza Svetog Simeona – viševekovni svedok svetosavske duhovnosti i vinske tradicije.
Na srednjovekovnim srpskim dvorovima postojala je funkcija koju bismo danas nazvali somelijerom – tada poznata kao peharnik. Titula peharnika bila je deo dvorskog ceremonijala, uzeta po ugledu na vizantijski model, gde je cara posluživao domestik, a ponekad i domestik stolnik, znatno viša funkcija.
Cara Stefana Uroša je, do svoje smrti 1362. godine, služio enohijer po imenu Dabiživ. Prema tumačenjima Stojana Novakovića, enohijer je bio podrumar – zadužen za čuvanje i posluženje vina, dok Konstantin Jireček u toj funkciji vidi istovetnost sa titulom peharnika. U jednom natpisu u manastiru Treskavac, Dabiživ se opisuje kao enohijer svih srpskih zemalja, grčke i pomorske – naslov koji govori o ozbiljnosti te vinske dužnosti.
Zanimljivo je da je i otac kneza Lazara, Pribac Hrebeljanović, bio peharnik. Nosio je i titule logoteta, sluge i velikog sluge, što govori da se posluženje vina nije prepuštalo bilo kome – ono je bilo dvorska umetnost.
Peharnik Radihna je, pak, bio vlastelin despota Jovana Dragaša, dok je despot Đurađ Branković preferirao malvaziju – i to iz zlatnih pehara.
Čak je i Sveti Sava, u svoje vreme, bio poznat po tome što je voleo "ledeno vino". Ne doslovno smrznuto – već precizno ohlađeno na idealnoj temperaturi, kako ga i danas valja piti.
A kada su Turci pokušali da izbrišu njegov trag spaljivanjem moštiju na Vračaru, posao nije išao glatko – dok nisu dodali čokote stare vinove loze u lomaču. I tako je, kažu, vinova loza zajedno sa Rastkom Nemanjićem, poznatim kao Sveti Sava, uzletela u večnost.
